Jazz Klub Ptica

Jazz klub „Ptica“ u Beogradu je u subotu, 26.06.2010. omogućio prezentaciju HiFi opreme firme Audio Note, UK. Prijatno mesto u Šantićevoj ulici broj 8 na Dorćolu, atmosfera preuredjene kuće sa divnom baštom popločanom ciglom. Nažalost vreme jesenje sa kišom – a na kraju meseca juna 2010.

Unutrašnjost kluba zašuškana i prijatna – gostima je ponudjen podijum za živu muziku kao mesto gde će oprema biti izložena.

Jazz klub "Ptica" Beograd

Bloger VinylCd je pripremio opremu nivoa Nula (Zero) zajedno sa zvučnicima AN-K/Lx. Gosti su mogli da čuju kombinaciju AN CD Transport Zero, AN DAC Zero 0.1 i integralno pojačalo AN I Zero. Muzika je bila u najvećem delu pripremljena prema nazivu samog kluba, znači probrani materijal na cd formatu.

Audio Note Zero u klubu PticaAN Zero u akciji

Iako namenjen prvenstveno za kompaktne domaće prostore, zvučnik AN-K/Lx je i na manjim jačinama da pokaže preciznost različitih snimaka i različitih vrsta muzike. Ono što je posebno privuklo pažnju publikesu bila dva Cd izdanja Dave Brubecka, jedan je bio Columbia Legacy izdanje ploče Time Out sa poznatim materijalima – Blue Rondo A La Turk, Take Five, Three To Get Ready, a drugi je bio nepoznati koncert sa istim temama. Interesantno je da je materijal sa koncerta iskoristila firma Avis Autovermietung da 1997. godine napravi Cd i pokloni svojim klijentima koji iznajmljuju kola. Veoma interesantno izdanje …

Medju gostima je bio veliki zaljubljenik (fan) Led Zep pa smo za njega obezbedili Remaster izdanje iz 1997. godine i nekoliko pesama po njegovom izboru.

Audio Note Zero i zvučnik AN-K/Lx

Sve u svemu tri sata predividjena za demonstraciju su prošla veoma brzo – morali smo da se pakujemo jer od 22:00 sata ulazi živa muzika.

David Oistrach – 1956

Повремено свраћам у подземни пролаз који повезује Дечанску улицу са Нушићевом. Разлог је продавница половних плоча и цд-а са једноставним именом – MUSIC SHOP. Простор од 2 слободна квадратна метра – кад уђе четврти купац – гужва. Без обзира на то, сваки пут купим по нешто са препуних полица.

Плоче су груписане са десне стране, цд са леве и на тезги. Јуче затекнем два странца који претражују домаћу музику са цд-а – траже нешто да понесу кући. Данас поново свратим и направим ове две фотографије.

Продавница половних плоча и цд - Београд

Продавница половних плоча, Дечанска, Београд

Јуче сам у групи класичне музике пронашао веома старо издање из 1956. године. Америчка плоча, издавач Westminster HiFi, XWN 18177, чист моно снимак виолине и оркестра. На плочи су само четири композиције, изабране посебно за Ојстраха – два француска композитора и наравно, два руска. Дакле, Chausson – Poeme, Ravel – Tzigane, Kabalevsky – Violin concerto in C Major, Glazunov – Mazurka-Oberek.

David Oistrach - Violin

Претражио сам интернет и у датотеци Louis Speichler’s Classical Music Records пронађем везу ка великој (и не до краја прегледној) листи ову плочу.

21-4177 $15 WESTMNSTR XWN 18177 CHAUSSON,POEME/RAVEL,TZIGANE/KABELEVSKY,CTO DAVID OISTRAKH NM/NM

Али да се вратимо на саму музику… Са каквом лакоћом Ојстрах изводи композицију Циган од Равела. Сам Равел је рекао да је на трагу Паганинијеве музике преузео најтеже делове додајући своје нове зачкољице. Дело је изведено у Лондону 1924. године – солиста на виолини је била мађарска виолинисткиња Yelli d’Aranyi. Иако је имала рок од само седам дана да савлада партитуру, Yelli је то тако маестрално извела да је сам Равел одушевљен рекао: „Да сам знао да ће овако бити изведено, компоновао бих још тврђе и теже. Мислио сам да сам створио нешто веома тешко за извођење, али Ви сте показали сасвим супротно“.

Све у свему вреди послушати како до Давид Ојстрах изводи …

Glasno, glasnije …

Гласно, гласније … још гласније! Овај захтев за све гласнијом музиком је све јачи – делимично због формата на коме се данас репродукује музика (mp3, iPod), а делимично јер музички продуценти верују да се квалитет старог снимка и динамике коју је давао винил може надокнадити појачањем свих звукова унутар спектра.

Погледајте овај информативни видео … мало стрпљења јер траје 9 минута.

Очигледно је да се издања од пре 20 или 30 година преправљају на тај начин да се сви инструменти – и они који треба да се чују тише и они који треба да се истакну изједначавају. Изједначавање се постиже тиме да се тиши појачавају и подижу на ниво гласнијих.

Потпуно је очигледно кад се у првом делу филма упореди стари снимак где се ударац палице у бубањ чује гласније од дотаташње мелодије – продуцент је управо хтео да се тај ударац чује јаче! Данас продуценти који раде преправљање, или ремастер како се популарно каже, то раде и за издања која се штампају на ЦД формату али и на „новом винилу“. Тако тај „нови винил“ звучи као 2нови ЦД“.

Имате ли ви премере да сте установили „нови начин обраде“ старих снимака.

Предлажемо да преслушате песму „Ramble on“ на оригиналном винилу, ЦД-у из краја осамдесетих година, потом на „ремастерованом“ ЦД-у из 1997, и коначно на оном из 2007-2008!! Као да присуствујете другачијој обради исте песме. На најстаријим снимцима глас Роберта Планта је чист и истакнут, гитара такође – на последњем снимку све се чује истом јачином, и бас и бубањ и гитара и глас …

Каква је будућност снимљене музике?

Biveco – izdavačka firma

У београдским продавницама се може пронаћи одабрана музика трубача и трубачких оркестара из Србије. Издавач који се потписује на ЦД-у је фирма Бивеко из Београда.

До сада сам прибавио следећа издања:

ЦД94   Трубачки оркестар Драгана Игњића

ЦД193 Brass Band of Demiran Cherimovich – Pearls of Vranje

ЦД195 Дувачки оркестар ТИМОЧАНИ, Књажевац

ЦД196 Дувачки оркестар Драган Аметовића из Бојника

ЦД200 Од Гуче до вечности – Оркестар Миће Петровића

ЦД10022 Ртањско коло – Дувачки оркестар Раке Костића из Лукова

Ови снимци јасно показују разлику у структури песама Источне, Западне и Јужне Србије.

Западна варијанта свирања је раскошна, лепршава, има доста кола и пратњу гласу који пева. Типични представник овог свирања је Мића Петровић – ево једног снимка уживо.

Источна варијанта је измешана од утицаја са Истока – Румунија, Бугарска. Типичне песме тог краја су Руменка, Ласкавац, Прорупта, Влашко коло, Стара Влајна – необично динамичан и окретни ритам. По мени се овде посебно издваја коло Ласкавац.

Ево једног примера оркестра Златне Трубе из Књажевца.

A напред поменути Тимочани – послушајте како лако свирају Влашко коло…

На априлском сајму ХајФи опреме у Манчестеру тражио сам од дистрибутера појачала НАТ да пусти коло Чича Дражина чарлама, коју изводи оркестар Бранислава Остојића из места Дубоки Поток, з.п. Златибор. Рекао сам му да се појачало НАТ прави у Србији и да заслужује музику из Србије. Какав шок на лицу – али није могао да одбије моју жељу. Малу хотелску собу (такве изложбе се одржавају у хотелима где се собе испразне за потребе оваквих догађаја) је испунио звук прве трубе, још једне прве трубе која прати вођу, три тенор трубе, једна бас труба, добош и бубањ. Како је звук добоша и чинела одјекивао на удаљености од 2 метра!

Дакле последње откриће издавачке фирме Бивеко је Бранислав Остојић – ЦД издат под именом Промоција, број ЦД 10056.

Преслушавајући све ове снимке на уређајима који траже квалитетне снимке могу да кажем да је овај последњи ЦД најозбиљније издат. Пуноћа звука, јасна разлика између појединих инструмената, равнотежа у јачини, целина оркестра која није нарушена појединим инструментима, одсуство шума у соби за снимање … све у свему топла препорука за куповину. Снимак може да се слуша веома тихо али и веома гласно – доказ да је квалитетан.

Треба ли на крају рећи да се Гуча неумитно приближава? 50 година фестивала, мало ли је?

Gilles Peterson

Честитке нашем пријатељу Борку – у госте у продавницу Југовинил стигао Gilles Petersоn, један од најзначајнијих диџеја данашњице. Као посебну част и признање купио неколико старих плоча југословенског џеза. Погледајте сами шта пише о том догађају – шта је купио?

Веза на http://www.gillespetersonworldwide.com/2010/06/london-belgrade-records/

Још увек не знате ко је Џајлс Питерсон? Још не слушате ББЦ преко интернет везе?

Кад набавимо Хај Фи уређај за преслушавање квалитетног звука са интернета, писаћемо више. Дотле, обичан звук нека излази са рачунара!

Ево и директне везе где се може чути ББЦ програм … сређено по датумима сваке емисије …

http://www.bbc.co.uk/programmes/b006wq8d/episodes/2010

А ево и Џајлсових речи о последњем издању посвећеног Куби из 2009 године – Havana Cultura.

Прошетајте се по интернету … можда вам се допадне глас ове чаробне црне певачице – Danay Suarez Fernandez … једна од оних који учествују на Џајлсовом пројекту …

И на крају интернет адреса – кад отворите сајт као да сте у Хавани!

http://www.havana-cultura.com/INT/EN/now-showing-havana-cultura.html#/576

Ах да, како знамо да је Џајлс купио плоче баш код Борка. Ево адресе http://yugovinyl.blogspot.com/ а ево и фотографије …

Gilles Peterson at Yugovinyl

Exile on Main Street

Чувена плоча енглеске групе The Rolling Stones из 1972. године, како по изгледу тако и по музици је наново издата 18.маја 2010. године – 38. година након првог издања. Ми пишемо месец дана након поновног издања – не каснимо много!

Читава идустрија популарне музике пише о том догађају – прилика да се и ми вратимо у прошлост и послушамо поново ову чисту гитарску плочу, ритам и блуз. Дакле –  Exile on Main Street!! (Озбиљно питање – треба ли стављати слику? Ко не зна како изгледа лице плоче нека потражи – или ћу му послати!)

Свега ту има – Џегер свира усну хармонику, пева сам и у дуету са Ричардсом, ту је Мик Тејлор на ритам и бас гитари, Ричардс са низом гитара …

Јуче сам био у Југовинилу код Борка и купио старо Југотон издање. Код куће сам већ имао америчку плочу из 1972 – заинтересовало ме је у којој мери могу да упоредим различит звук из ова два издања?

Могу ли да докажем теорију да добар аудио уређај треба да што више покаже разлике – контрасте унутар снимака и између снимака на различитим медијима. Овде утолико интересантније што се ради о истом медију – винил, а различитим издањима.

Дакле – прво сам слушао америчку плочу на коју сам се већ и навикао. Звук сваког инструмента одвојен и прецизан, смештен у простор, глас јасан и слушљив без обзира на старост плоче и слабо изражено крцкање.

Југотон плоча са своје стране има израженији бас – чак веома изражен, звук је јасан и чист. Гласови су мало повучени у дубину сцене, али гитара нема … Да то су гитаре али не онако оштре – нема рифова који режу. Звук је све у свему сакупљен и уобличен, али је другачији.

Да, дефинитивно има разлике у комплетном звуку. Америчка плоча је „тврђа“ за слушање, Југотонова је „мекша“ и пријемчивија.

Одувек ми се посебно допадала страна 3 на другој плочи. Ту су песме Happy, Turd on the run, Ventilator Blues, Just wanna see his face, Let it loose. Свака на свој начин прави хипнотичку атмосферу – поготово последње три. Толико опуштене свирке се ретко налази.

Ево примера у песми Loving Cup.

У часопису Ролинг Стоун поводом овог поновног издања се налази неколико интересантних текстова

http://www.rollingstone.com/music/news/14639/85615 о атмосфери тог времена, галерија фотографија са снимања, галерија насловних страна на којима је Кит или Мик или цела група, и још много тога …

Ево две фотографије које показују атмосферу у замку-вили Нелкот у Француској где је материјал припреман …

Мик Џегер и Кит Ричардс

Rolling Stones - Exile on Main Street

Овде је кратки клип у коме Кит Ричардс прича о времену кад је плоча стварана и о музици која је  на њих утицала …

И на крају погледајте рекламни филм са Јутјуба – како је направљено ово ново издање? Одличан филм … Погледајте колико материјала иде у пакету са плочама – а уз оригиналне снимке наново прерађене иде још 10 старих, загубљених песама. Цена на амазону од 34$ до 136$ – изволите!!