Rahmanjinov Sergej

Od prvog teksta napisanog na ovom blogu mislim da napišem skroman tekst o Sergeju Vasiljeviču Rahmanjinovu. Unazad neko vreme prikupljam stare i nove LP ploče i CD na kojima se nalazi zapisana njegova muzika. Život ovog umetnika je prošao kroz razdoblje velikih istorijskih lomova početka dvadesetog veka.

Umetnika je na putovanju zadesila velika Oktobarska revolucija i on od 1917. godine živi u inostranstvu, Amerika, Švajcarska. Putuje po svetu i živi od izvodjenja svoje muzike. Umro je u Americi i tamo je sahranjen.

Sergei Rachmaninov

Sergej Vasilijevič Rahmanjinov

Danas slušam Koncert br. 2 za klavir i orkestar u C molu, napisan pre 110 godina, na prelazu dva veka, u izvodjenju Čikaške Simfonije i Frica Rajnera – za klavirom Van Klajburn (već sam pisao u ranijem tekstu o Van Klajburnu i pominjao njegovo izvodjenje ovog koncerta) – vidi  Van Cliburn

Dakle pronašao sam ploču koju sam želeo da čujem – sem Klavirskog koncerta tu je Rapsodija na temu Paganinija, Op. 34, 18-ta varijacija i dva preludija u G molu, Op. 23 i C molu, Op. 3.

U tekstu o Van Klajburnu je prvi deo ovog koncerta, evo i drugog dela

Prevešću tekst koji se odštampan na poledjini ploče, on govori veoma mnogo o karakteru umetnika i njegovom životu.

Klavirski koncert br. 2

SergejRahmanjinov se našao na psihološkoj raskrsnici veoma rano u svom životu. Imao je samo 27godina, ali je tako duboko bio rastrešenog uma da nije mogao da komponuje. A kada kompozitor, dobro obrazovan i nadaren ne može da stvara onda mora da postoji razlog. U ovom slučaju  radilo se o jednom slučajnom promašaju.

Izašao je sa školovanja na Moskovskom konzervatoriju i odlučio napiše svojuprvu simfoniju. Prirodno je da je premijerno izvodjenje očekivao sa velikim željama – prethodni uspesi su došli sa manje od 10% napora. Ali na neki čudan način, simfonija je potpuno neslavno propala. Njegov osećaj sa melodiju koji je već ranije pokazao nije ovde prromašio – u pitanju je bila organizacija samog dela koju su kritičari proglasili slabom i kaznili ga veoma žestoko. U naduvanom tekstu novinari su preneli: Ako postoji konzervaatorijum u paklu, tu bi g. Rahmanjinov osvojio prvo mesto.

Ovakvi napadi su toliko rastresli umetnika sa dovoljno melanholičnim pogledima na svet da su ga doveli do nesanice. Nesanica, napeti odnosi u stanu gde je živeo sa rodbinom, frustracije da mora da gubi dragoceno vreme davajući časove klavira gomili netalentovanih učenika – sve je to dodatno pojačalo njegov slovenski melanholični duh do krajnosti. Osećao je da se guši. Nije mčogao da piše. Nije mogao da svira ni da govori.

Konačno su ga ubedili da poseti doktora Nikolaja Dala, koji je u to vreme eksperimentisao primenu jednostavne hinoze u lečenju mentalnih poremećaja. Svakog dana tokom nekoliko meseci od januara do aprila 1900. g. Rahmanjinov bi ulazi u zatamnjene ljubičastu sobu doktora Dala. Tihi, ravnomerni glas doktora Dala bi izlazile umirujuće rečenice: „Počećeš da pišeš … radićeš sa velikim umećem … muzika koju komponuješ će biti odlična … Dan za danom Rahmanjinov je sluša0 ove rečenice i pokušavao da upije inspirativne poruke.

Nakon nekog vremena je počeo da piše i ono što je stvorio je Klavirski koncert br. 2.

Prvo je napisao dva poslednja stava i svirao ih je na kraju godine sa velikim uspehom. Sledećeg proleća je dodao prvi stav. Koncert je odmah postao popularan širom sveta, koncertna publika ga je lako primila. Kao zahvalnost Rahmanjinov je ovaj koncert posvetio doktoru Dalu, a Dal je svirao violinu na nekoliko koncertnih izvodjenja.

Rapsodija na temu Paganini

Ovu temu je Rahmanjinov komponovao u mnogo srećnije vreme. 1934. godine Rahmanjinov je bio jedno od najpoznatijih imena klasične muzike u svetu. Izbegao je iz Rusije neposredno pred revoluciju 1917. godine, tamo je ostavio imovinu i novac, ali je izvukao ženu i dve ćerke. Bez prihoda i kontakata morao da je živi od sviranja na koncertima i duže vreme se bavio samo vežbom i izvodjenjem.

Šta jedan pijanista – kompozitor izvodi na svom repertoaru? Naravno, svoja dela. Pošto je već napisao koncerte za klavir, nastavio je da ih izvodi, snima i populariše ih. Tek 1934. godine za neko vreme je izbegao da piše još jedan koncert za klavir – njegov 4. koncert je primljen veoma tvrdo od strane kritike – ocenili su da je delo konzervativno!

Rahmanjinov je seo i napisao drugačiju vrstu kompozicije za klavir i orkestar – Rapsodiju za klavir i orkestar. Živeo je tog leta u jednoj udobnoj i idiličnoj vili u Švajarskoj, muzika je ispala bez napora, spontana, jednostavnost koja je plenila.

Delo je predstavljalo izbor varijacija na temu koju je napisao Nikolo Paganini, izražajni i beskrajno nadareni italijanski virtuoz na violini. Paganini je predvideo samo jednu violinu za izvodjenje. Rahmanjinov je uzeo 24 dela, sve ih smešao u celinu neobično živahnu i intrigantnu – menueti, gavoti, male fantazije, marševi i sve to kombinovao sa još jednom omiljenom temom – Dies irae iz katoličke mise za mrtve. Nije to bio čudan izbor uzimajući u obzir njegovu preokupiranost tragedijom tokom celog života.

Rezultat je bio nemerljiv uspeh. Publika je smatrala da je delo fascinantno, drugi pijanisti su voleli da ga sviraju, kritičari su smatrali da je delo majstora i original po sebi. Jedan od dokaza za majstorstvo u komponovanju je varijacija br. 18, koju je Rahmanjinov preuzeo temu, u potpunosti je izvrnuo naopako, i stvorio ljubavnu pesmu koja se pamti.

Od Rahmanjinova su tražili da svira Rapsodiju svugde i na svakom mestu, baš kao ranije i Drugi koncert za klavir.

Claiar W. Van Ausdall

(prevedeno sa poledjine ploče Rachmaninoff – Van Cliburn, Reiner, Chicago Symphony, Ormandy, Philadelphia Orchestra. RCA Red Seal, LSC 500 Stereo, Distributed by Radio Corporation of New Zealand Ltd.)

WordPress

WordPress internet zajednica me svaki dan iznenadjuje prijatno! Toliko različitog sadržaja od toliko duhovitih i sposobnih ljudi. Deo onoga što mi se svidja i što čitam sam stavio na naslovnu stranu bloga.

Danas tražeći podatke o engleskoj grupi Arctic Monkeys – CD posebnog naslova „Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not iz 2006. godine., pronadjem blog na WordPressu sa naslovom All The Festivals na kome je vest da grupa otvara ovogodišnji Reading Festival u Engleskoj. Evo veze do te informacije i tog izvanrednog sajta.

Ali zbog čega pisati o tome? Zbog toga što se ovim pokazuje da se WordPress sve više koristi u klasično komercijalne svrhe – prodaja i preprodaja karata za koncerte širom Engleske. WordPress polako prestaje da bude mesto okupljanja ljudi željnih razmene informacija i izlaganja vlastitih pogleda na svet oko sebe, i postaje način za veoma raznorodnu komunikaciju medju ljudima.

Nama koji živimo u ovom delu sveta to deluje kao udaljeni fenomen koji nas ne dotiče. Ali ipak, koliko smo daleko od ovakvog načina života?

Kao poklom svima koji su pročitali tekst čudnog naslova, evo i fotografija ploče o kojoj govorim

Whatever ... by Arctic Monkeys

i video snimka skinutog naravno sa Youtube …

Potpuno neobična grupa mladića koji se oblače u svakodnevnu odeću, šišaju klasično, nose farmerke i dukseve, ali kad uzmu gitare i bubnjeve započne žestoka svirka. Pogledajte

Arctic Monkeys

Preslušaćemo još jednom CD od početka.

Droplet

Predstavljamo Droplet integrisani CD plejer – model 3.1. Smeli i potpuno futuristički izgled krasi celu seriju Droplet – engleska reč za kamenčić na obali.

Droplet 3.1 Opera Consonance CDP

Droplet krasi izgled i masivnost koja se oseti ako želite da pomerate uredjaj – težina je impresivna. Unutrašnja struktura je od drveta, aluminijuma i keramike. Ulaganje CD-a je odozgo, magnetni poklopac čvrsto drži CD na osovini, poklopak je masivan i potpuno umrtvljen.

Proizvod se radi u dve varijante – prva je sa čitačem od 24 bita i veoma visokom frekvencijom čitanja, čak 768 kHz. Najbolji odgovor čemu služi ovakva frekvencija je preslušavanje muzičkog materijala – takvu preciznost postiže retko koji čitač.

Druga varijanta je sa čitačem od 16 bita i kombinacijom tri varijante čitanja – RED BOOK format od 44,1 kHz, 88,2 kHz i 176,4 kHz – sve izmene preko daljinskog upravljača. Odnos signal šum je neverovatnih 100 dB a distorzija manja od 0,21% na 44,1 kHz i 0,14 kHz na višim frekvencijama.

Kao poseban dodatak u izlaznom stepenu je ugradjena lampa E88CC/6922 x1.

Gospodin Liu Hui sam dizajnira i proizvodi uredjaje – Droplet serija odmah pleni pažnju svakog ko vidi uredjaj!

Pošaljite poruku ako želite da čujete zvuk i melodiju uredjaja …

U medjuvremenu nekoliko fotografija.

Consonance Droplet 3.1

Consonance Droplet otvoren

Consonance Droplet 3.1 odozgo

Consonance Droplet 3.1 pozadina

 

Vinil na 45

Audiofilska izdanja davno izdatih ploča su postala standard za američko tržište.

Jedna od najstarijih firmi za proizvodnju sasvim specijalnih vinil izdanja je CLASSIC RECORDS i u stalnom komešanju i promenama nedavno je vlasnik prodao velikom distributeru – firmi Acoustic Sounds. Na jednom od sajmova sam slušao njihova izdanja i detalji i prozračnost zvuka uz svu zadržanu snagu koja izbija iz analognog zvuka su prosto nenadmašivi.

Dakle evo iz velikog kataloga firme Classic Records koju prodaje Acoustic Sounds izdvajam audiofilsko izdanje velikog muzičara Džona Koltrejna (John Coltrane) pod nazivom Blue Train. Taj materijal je bio izdat davne 1957, inžinjer zvuka je bio Rudy Van Gelder i izdala ju je firma Prestige.

Izdanje o kome pričamo je set od 4 ploče velikog formata,potpuno providnog vinila, otisnute samo na jednoj strani i namenjene brzini od 45 okretaja u minutu – neverovatna kombinacija. Slika ploče je toliko minimalistički jednostavna da izbezumljuje – nema ničeg što odvlači pažnju od snimljene muzike. Uostalom pogledajte

Blue Train by John Coltrane - 45 Vinyl

Zašto providni vinil? U Classic Records kažu sledeće:

Materijal je 90% polimer plastika, najvažniji sastojak od kojih se prave ploče. Providni vinil nema crnu boju – dodatak od ugljenika, ono što karakteriše skoro sve izdate ploče. Ugljenik crna boja sadrži male količine metala koji stvara „električne promene“ u igli-zvučnici koji izobličuje zvuk. Time što izbacuje crni dodatak fabrika dramatično smanjuje ove promene i uticaje, pa time značajno povećava čistoću zvuka u procesu reprodukcije. Uživanje za slušaoca je punije.

Sa druge strane brzina od 45 obrtaja u minutu se već duže vreme smatra kao sredstvo za kvalitetniji zvuk jer je zvučnica u stanju da iz brazde – traga izvuče više iz veoma kompleksnog horizontalnog i vertikalnog traga utisnutog u brazdu. I na sve to dodajmo da otisak samo na jednoj strani ploče koja teži 200 grama takodje utiče na čvrstinu mase i smanjuje rezonancu celog mehanizma – ploča, okretanje, trag i zvučnica.

Cena jeste impresivna – 149,99 US$. Kad budemo čuli,  javićemo kakav je zvuk …

Pregledajte vebsajt firme Acoustic Sounds – impresivan izbor muzike raznih žanrova, opreme … i naravno gramofona i zvučnica – od 90,00 US$ do neverovatnih 13.000,00 US$!

Van Cliburn

U paketu ploča koje sam dobio poštom iz Novog Zelanda je i nekoliko izdanja američkog pijaniste Ven Klajburna – Van Cliburn. Ploče su bile u stereo zvuku (iako je pitanje čemu služi termin Living Stereo za klavirski koncert), izdanja su kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. Zainteresovalo me ko je taj umetnik sa takvom aktivnošću i takom tehnikom?

Pretražim interneti i youtube i pronadjem da je kao mladi pijanista osvojio prvo mesto na medjunarodnom takmičenju P.I. Čajkovski u Moskvi davne … 1958. godine.

Amerika je ludovala, njihov umetnik pobedio na takvom takmičenju izvodeći Klavirski koncert br. 1 P. I. Čajkovskog?

Ali, ko je tu bio lukaviji i mudriji, američka politika ili ruska?

Evo snimka koncerta izvedenog tri godine kasnije, dirigent Kiril Kondrašin.

U paketu koji sam dobio iz Novog Zelanda nije bilo izvodjenja Čajkovskog, ali bilo je:

1. My favourite Debussy,

2. Brahms, Concerto No. 2, i meni najdraža

3. My favourite encores.

Ovu ploču čine bisevi koje je Klajburn svirao nakon koncerata i tu se nalaze dve etide ruskih kompozitora – Skrjabina -D mol i Rahmanjinova – E mol.

Na kraju dok ne nabavim ploču gde Klajburn svira Rahmanjinova, poslušajmo i pogledajmo kako to zvuči na youtubu.

Prodavnica ploča u Beogradu

Umorismo sve čitaoce bloga sa polovnim pločama i mestima gde mogu da se nabave.

U Beogradu je pravi entuzijasta otvorio prodavnicu NOVIH ploča u centru Beograda. Adresa je Dečanska, tržni centar pored Doma Omladine – može i ulaz iz Makedonske.

Prijatan ambijent, dobar izbor džeza, bluza i roka … kažu ploče klasične muzike nisu još stigle, ali … biće … Topla preporuka!

Evo nekoliko fotografija

Prodavnica vinil ploča Beograd

Prodavnica vinil ploča Beograd

Nama se posebno dopalo uredjenje slobodnog zida iznad polica sa pločama – tamno obojen zid sa posterima (koji se mogu i kupiti).

Pinball Wizard - posteri na zidu radnje

Miles Davis - poster u radnji

A tu je i izbor muzičara koga smo spominjali – Gilles Peterson …

Gilles Peterson vinil u radnji

Niste do sada čuli zvuk vinila – u radnji je i gramofon – za slušanje ali i za kupovinu. Pogledajte i sami …