Satchmo

Originalno izdanje Satchmo Plays King Oliver iz 1959. godine u Beogradu? Naravno da postoji!

Sinoć ga donesem kući i pustim! Jutros ponovo – još dva puta!!

Satchmo

Ploču otvara zvuk iz dvadesetih godina prošlog veka – St. James Infirmary! I tako dalje sve biser do bisera! Osećajnost i energija ove muzike izvire iz svakog zvuka trube i glasa Luisa Armstronga. Banda koja ga prati diše sa njim u svakom trenutku pesme. Samo zatvorite oči i opustite se …

Deo atmosfere možete da steknete sa ovih mp3 snimaka  koje možete da skinete OVDE , ali utišavanje i pojačanje zvuka trube je jedinstveno kad zvuk sa zvučnice i gramofona ispuni celu sobu.

Pretražujući kratko po internetu pronadjem da je ta ploča omiljena na sajmovima u Americi – vidi http://www.booze-bros.com/satch_oliver.html, ali i da je ponovo izdala kompanija Classic Records kao vinil na 45 obrtaja!

……………

Po prvi put dopisujem tekst 2 dana kasnije, ali sa razlogom: na slici gore je ploča u STEREO verziji, a ja slušam MONO verziju. Ali, da li verujete da iako je signal na oba stereo kanala isti, čuje se zvuk trube koji se šeta sa desne strane na levu …

Jedan stari audiofil mi reče, pusti staru MONO ploču i vidi da li će slušaoci da osete da snimak nije STEREO? Sad sam se uverio da je u pravu – visokokvalitetan snimak stvara atmosferu bez obzira da li su instrumenti snimani odvojeno na levom i desnom kanalu!

…………….

Evo Satchma kao vizuelna inspiracija za dalje pretraživanje

a evo pesme u izvodjenju … Dr. John i Eric Clepton

Advertisements

Jeste li slušali ploče?

Јесте ли слушали плоче

Последњих месеци престоницу је запљуснуо својеврсни ретро талас – клубови који окаче плакат да се „пушта искључиво музика са плоча” могу да рачунају да ће се те вечери тражити место макар на једној нози

 

Ризница: продавница „Пинбол визард рекордс“ има у понуди посебна издања, попут винила у боји или „делукс“ албума Фото С. Шашарога

Питање „Јесте ли слушали плоче?” није ускрснуло само у ТВ реклами једног оператера мобилне телефоније, која се последњих недеља бесомучно врти на малим екранима. На кућним журкама, али и по бројним градским клубовима, као у неком временском флешбеку, трешти музика са синглица и лонгплејки. Посебан мамац за госте постала је назнака на плакатима да се „пушта искључиво музика са плоча”.

Недавно је у Културном центру „Град” одржана „Винилијада”, на којој су ди-џејеви са грамофона на 33 и 45 обртаја у минути вртели искључиво „олд скул” хип-хоп. Интересовање је било такво да у „Граду” планирају да устале термин за овакве журке, а размишљају да винилни носачи звука обележе и дочек Нове године у овом простору.

Дружења уз музику на погон игле организују се у клубовима широм града – „Шећер”, „Тјуб”, „Светлост”, „Младост”, а одскора и у „Ајриш пабу”…

Да се са пучине ваља ретро тренд који ће запљуснути престоницу, могло се наслутити када је у фебруару, у срцу града, отворена продавница „Пинбол визард рекордс”. И летимичан прелет погледом по полицама радње је својеврстан пресек кроз историју популарне музике – а све изложено је у „формату за грамофон”. Довољно разлога да овамо долазе пасионирани сакупљачи плоча од, како каже Магдалена Белић, продавачица, 14 до чак 80 година.

– Старији траже махом „матори” рокенрол, ритам и блуз, соул… Долазе и млађи, па тако један момак од 13 или 14 година редовно купује Хендрикса, „Крим” и друге легенде рока. Страствени колекционари обично пазаре једном месечно, а има и „кампањаца” који свраћају да купе плочу неком као рођендански поклон – наводи Белићева.

Има у понуди и посебних издања попут винила у боји или „делукс” албума. У ове потоње спадају, на пример, јубиларна плоча у част две деценије од појављивања премијерног албума групе „Нирвана” названог „Bleach”, или издање поводом 30 година од чувеног „Dark Side of The Moon” „Пинк Флојда”.

Плоче које се данас „штанцују” широм планете нису само обновљена „репризна издања” познатих албума од пре неколико деценија. Савремени светски музичари – од „мејнстрим” уметника до гаражних бендова – своја најновија студијска остварења често нуде и на винилу, у ограниченим тиражима. Код нас та пракса није устаљена вероватно зато што, сматра Белићева, у региону више не постоји ниједна продукција плоча, па овдашњи уметници који се определе за винилно издање морају да се сналазе сами или да посегну за пасошем. Изузеци попут новосадског „Обојеног програма”, чији је албум на винилу објављен 2009. у Холандији, или београдског електронског дуа „Sixth June” који се, да би издао „лонгплејку”,у марту ове године из Београда упутио у Немачку, потврђују то правило.

У прилог тези о порасту популарности плоча у свету, сведочи и статистика. Према подацима са сајта „Нилсен саундскена”, фирме која прати продају носача звука, само у САД и Канади 2006. продато је 858.000 примерака винила, а годину дана касније безмало милион. У 2007. продато је и око 500.000 грамофона у свету, а неки од њих прилагођени су новом добу, па имају и прикључке за УСБ уређаје помоћу којих се звучни запис са плоче може прекопирати у дигитални облик.

Милан Орлић, инжењер и аутор изложбе „Радио Београд – археолошка читанка”, каже да је 2008. у целом свету произведено три милиона плоча. На поставци у здању РТС-а у Таковској, он је, између осталог, изложио делић од близу 30.000 сати музике који се на винилима чувају у архиви престоничког радија. Наш саговорник, који иначе има и велику личну колекцију плоча, сматра да ЦД није тако сјајан формат како се мислило.

– Када се појавио, компакт диск је важио за непревазиђен музички запис. А онда се испоставило да уме да зариба ако га, рецимо, оставите дуже на сунцу. Или на горњој страни ЦД-а напишете нешто фломастером који има више алкохола, па оштетите запис. Или га пустите на једном уређају, а он ћути. Пробате на другом – опет тишина. Звук се зачује тек на трећем плејеру, а зашто се диск није завртео у претходна два, нико не зна – закључује Орлић.

Компакт дискови, можда и због рогобатног имена, никада нису винилног претка потиснули из жаргонског израза „Дођи код мене да слушамо плоче”, иза кога се крио наговештај нечега још узбудљивијег од преслушавања омиљених нумера. Уосталом, игла може и да прескочи, плоча може и да крцка, али да потпуно омане попут ЦД-а – никако.

Љиљана Перовић

Димитрије Буквић

———————————————————–

Компакт дисковима је пресудио Интернет

Осамдесетих година 20. века – столеће пошто је немачки проналазач Емил Берлинер патентирао грамофонску плочу и грамофон – појавио се компакт диск. Хвалећи нови формат, стручњаци и „стручњаци” навелико су потписивали умрлицу Берлинеровом изуму. А онда, дигитални запис, главни „аргумент” ЦД-а, постао је доступан на Интернету, који је тако почео да „отима” муштерије произвођачима дискова. О пиратерији да и не говоримо.

———————————————————–

Винил торбице – кофери емоцијаУдварачи више не могу да намаме девојке понудом „Дођи код мене да слушамо плоче, биће нас шест – ти, ја и ,Битлси’”, али до женског срца још могу да дођу уз ове старе винилне савезнике. Класика, попут плоча, очигледно је бесмртна и увек упали – вртеле се оне на грамофону или се налазиле на женским торбама.

Тако су закључили и Милица Обрадовић и Никола Радојчић, креативни тандем под именом „Groovygeeks”, када су одлучили да употребом материјала који по таванима и подрумима скупља прашину пречицом стигну до емоција потенцијалних купаца. Од синглова и лонгплејки праве торбе за све прилике – прве састанке, свечане изласке, дневна кафенисања, журке или свакодневне одласке на факултет и посао.

Осим што их радо носе девојке, све чешће се могу видети и на раменима госпођа у најбољим годинама, али и мушкараца. Мале, велике, у разним бојама, шаролике су и по музичким правцима које репрезентују.

– При изради, задржавам средишњи део плоче, на коме је штампан назив песме и извођача. Увек ме обрадује када посматрам реакције оних који узму наше торбе у руке. „Е ово је бенд моје младости. Сећам се кад сам их први пут чула. Каква су то времена била”… А има и млађих, који кажу „Тата и мама обожавају ову песму, морам да им купим торбу”. Плоче на неки необјашњив начин разгаљују и оне који уз њих нису расли, тако да су ове винил торбе заправо кофери емоција – открива Милица Обрадовић, која је иначе и студент Дефектолошког факултета.———————————————————–

„Балансо” на врху игле

Небојша Атанацковић и Милић Бугарчић, познати под креативном фирмом „Балансо”, једини су активни диск-џокеји у Београду који су апсолутно верни плочама.

Све више ди-џејева то ради повремено или користе нову „серато” технологију (сигнал из лаптоп рачунара пресликава на системску плочу и репродукују музику дигиталног формата). Јер, ваља имати на уму да грамофонска плоча кошта од осам па до неколико стотина евра, а електронска музика се скида са Интернета бесплатно.

– Наше музичко штиво је богато наслеђе црне музике од шездесетих наовамо. Нисмо никакви чистунци и наравно да је музика важнија од медијума са кога се слуша. Ми пратимо савремену продукцију и трендове, али смо у исто време остали верни и старим добрим стварима. Тако публика која нас прати може да чује најбоље звуке џеза, соула, фанка, латино, хип-хоп, хаус музике – прича Небојша.

„Балансо” је већ шест година присутан у етру, кроз радио-емисију понедељком од 22 до 24 сата, а често гостују у познатим градским клубовима. Њихове плоче (иначе су страствени колекционари), вртеле су се у „Пластику”, „Минту”, „Тјубу”… Ускоро ће их љубитељи винила чути у Суботици и Црној Гори.

Објављено: 21/11/2010 у дневном листу „Политика“.
Електронско издање овог текста на адреси

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Jeste-li-slusali-ploce.sr.html#

Kviz na sajmu

U subotu 6.11. i nedelju 7.11.2010 beše Sajam HiFiles u Beogradu.

HiFiles Show 2010, Beograd

U sali Mileševa izložena oprema firmi Raphaelite, NR Kina i Audio Note, UK i oba dana odvojeno po pola sata za muzički kviz od 8 pitanja. Izabrani materijal sa ploče i cd su pušteni u sledećem redosledu:

1.        Ko je 1960. godine obradio klasičnu kompoziciju “Concierto de Aranjuez”  u džez maniru?

2.        Ko je napisao muziku za film “Superfly”?

3.        Gde je snimana pesma “San Quentin”?

4.        Ko je napisao i izveo pesmu “Holiday Inn”?

5.        Kako se zove grupa koja izvodi pesmu “Pulse of the Maggots”?

6.        Ko je napisao i prvi izveo pesmu “After Midnight”?

7.        Čiji je ovo glas?

8.        Čiji je ovo glas?

Odgovori su bili:

1. Miles Davis

2. Curtis Mayfield

3. U zatvoru San Quentin

4. Elton John

5. Slipknot

6. J.J. Cale

7. Zoran Predin

8. Olivera Marković

Iz grupe tačnih odgovora nagrade u vidu cd-a i vinil ploče dobili su:

Šćepan 7 od 8

Dragana 5 od 8

Dragoljub 4 od 8

Milan 5 od 8

Ilija 2 od 8

Prvih troje su svoje nagrade dobili odmah u nedelju, a ostalo dvoje ćemo pozvati i predati.

Vidimo se na sledećem Sajmu!

Hi Files Show – novembar 2010

Izlažemo na HiFiles Show drugog vikenda – 6. i 7. novembar 2010

Raspored časova

Sala Mileševa, Audio Note i Raphaelite

Subota, 6.11.2010 – Raphaelite, NR Kina (6N3 6P3P PP, EF86 6C33C SE)

Podrška Consonance Droplet 3.1, Goldring 2100, AN-Vx, AN CDT Three, AN DAC 3.1, AN-SPe 17, AN-Lexus, AN-E/SPe HE

11:00 – 12:00            Priprema i zagrevanje

12:00 – 13:00            Mešano predjelo

13:00 – 13:30            Kviz

13:30 – 18:00             Šareni tanjir

18:00 – 18:30            Kineska hrana i Quanjin čaj

18:30 – 19:00            Mešani desert

19:00 – 19:30            Repete

Nedelja, 7.11.2010 – Audio Note UK (Meishu, AN-Vx, CDT Three, DAC 3.1, AN-E/SPe HE, AN-SPe)

Podrška Consonance Droplet 3.1, Goldring 2100

11:00 – 12:00            Priprema i zagrevanje po pozivu

12:00 – 13:00            Mešano  povrće

13:00 – 13:30            Kviz

13:30 – 15:00            Mešano meso

15:00 – 15:30            DJ Šćepa

15:30 – 16:00            Popularni zabavnik

16:00 – 16:45            Školski čas sevdaha i meraka

16:45 – 19:00            Mešani desert

19:00 – 19:30            Repete

Ćilim Pirot

6N3 6P3P

Šta se krije pod ovom šifrom?

Krije se pojačalo u delovima koje dolazi iz NR Kine a koje ljubitelj zvuka sastavlja kod kuće. A šifra su u stvari oznake za elektronske cevi koje su ugradjene u pojačalo. Znači obradu električnog (analognog) signala obavlja sklop transformatora, kondenzatora, otpornika i lampi. Nema digitalnog kodiranja i dekodiranja i naknadne konverzije u električni signal.

Kako izgleda ovaj čudni uredjaj?

AMPLIFIER POJAČALO 6P3P

Koji sklop električnih cevi/lampi se ugradjuje u ovo pojačalo? 5AR4 ili 5Z3P ili 5U4G – 1 komad, 6N3 ili 5670 1 komad, 6N1 ili ECC85 2 komada, i konačno 6P3P ili 6L6 4 komada.

Kako izgleda pojačalo kad ga dobijete?

6P3P u delovima

I na kraju najava – možete da čujete ovo pojačalo (naravno sklopljeno) na HiFiles sajmu u subotu 6. novembra 2010.

Tu su i dve slike, jedna kako pojačalo izgleda sa zadnje strane sa priključcima i kako treba da izgleda kad se sve komponente povežu.

Sinovt pojačalo - SINOVT AMPLIFIER

Sinovt pojačalo iznutra

Jedina promena koja može da utiče na ton koji će ovo pojačalo dati je rad sa ruskim lampama 6P3S.

Uredjaj je spreman za testiranje …