Класична музика


Класична музика и уређаји за репродукцију звучних записа

Класична музика је у својој основи намењена живом извођењу. Позорница или део већег простора намењен групи музичара и посебно заказан догађај су прво што помислимо кад се у мислима вратимо на омиљену композицију или фразу из већег дела.

Велики извођачи су нераскидиво повезани са путовањима и концертима пред публиком. Ипак, парадоксално, наш најчешћи контакт са класичном музиком је купљени медијум са звучним записом. Сваки од ових медијума је намењен репродукцији у кућним условима – наше собе се за те тренутке слушања претварају у места где музичари преносе своја тумачења музичког дела.

Данашњи уређаји за репродукцију музичких записа се технички веома разликују од оних од пре само педесет година – тада је винил плоча била основ па је основни уређај био грамофон и сафирна или дијамантска игла – данас је то округли диск сребрне боје са дигиталним записом, а од пре неколико година и рачунар који дигитални запис чита директно са диска. Међу нама су дакле још увек записи на црном округлом винилу, на малом округлом диску који се чита светлосним зраком или у последње време неопипљиви дигитални снимак скинут са интернета. Записи на винилним плочама су уписани као шире и уже бразде, дијамантска игла се пратећи тај траг, креће лево-десно и горе-доле и ти помераји стварају електрични напон између магнета или намотаја жице – чист аналогни принцип. Дигитални запис је са друге стране чист низ нула и јединица – њихова густина одређује „запис тона“.

Но, без обзира на технологију музичког записа остаје захтев за каснијим појачањем преко појачала и предметом који нам омогућава да све то и чујемо – звучник. У оквиру уређаја који су намењени појачању сигнала до границе чујности – појачала, данас равноправно постоје две технологије које обављају тај посао. Један је оригинални, из времена кад су прва појачала за ову намену и направљена, и ту се појачање обавља уз помоћ електронских лампи. Друга технологија појачање обавља преко транзистора, малих затворених силицијумских плочица које успевају да звук малог напона и снаге појачају до границе чујности. Прва технологија са електронским лампама технолошки ради на слабим струјама великих напона, а друга са јаким струјама малог напона. Прва технологија има већа или мања изобличења унутар звучног спектра, друга даје изобличења од 0,05% у широком спектру од 5Хц до 100кХц – технички мерење на контролним уређајима показује да је та технологија скоро „безгрешна“. Али, да ли постоји нешто „савршено“ што може да замени и истисне „природно“?

Процес „дигитализације“ је мењао и и процес снимања, без обзира што су аналогни записи могли да се пребацују на дигитални запис. Уређаји за снимање на аналогном принципу (осцилација унутар струјног напона) на тракама студијских магнетофона су замењени дигиталним дисковима. Аналогни магнетофони су гломазни, тешки за опслуживање, траже период загревања и оптималне услове за рад. Дигитални уређаји су насупрот томе мањи, пружају широк спектар дораде и измене, али будући да су безгрешни низ нула и јединица они су и бездушни. Човек је измислио и један и други начин, кад је схватио шта је направио пропитује тај производ и мења – уназад више година опет се враћа на стари начин бележења звука.

Иако је транзистор јефтинији, лакше га је направити (машински рад на траци) и могућа је употреба за појачала веома велике снаге, драж коју нуди појачање звука уз помоћ електронских лампи је остала и не нестаје. Најважнија њихова одлика су звучни хармоници, домаћи љубитељи их зову цеваши, лампаши, цевке …

300B

У чему је дакле драж звука који је настао појачањем преко електронске лампе? Природност и неутралност, природна динамика и распон високих, средњих и ниских тонова и посебно боја звука! Овакво појачало репродукује звук клавира – у ствари ударачког инструмента! – на сасвим природан начин, бат који удара жицу има временско трајање зависно да ли извођач жели звук са краћим или дужим трајањем. Уређај мора да пренесе ову особину, у противном репродукција није истинска. Пробајте да слушате звук харфе или акустичне гитаре – треперење жице има продужено трајање – хармонике. Прави доживљај неких од најбољих снимака великих виолиниста записаним на винилним плочама су могући само на овој врсти појачаног звука. Шта тек рећи за захтев за репродукцију људског гласа у свој својој раскоши – сопран, бас, баритон? Музички доживљај није одређен само са три просторне димензије (лево-десно, горе-доле, напред-назад) има и четврту димензију – време, тј. празан простор између два тона! Какви се све резултати постижу благим убрзањима или успорењима, или пак наглашавањима које извођачи намерно спроводе – у суштини они се по томе и разликују! Јер, музика је првенствено емоционални доживљај – апаратура која може да наново „створи“ доживљај је једино истинска и верна.

Електронске лампе сигнал појачавају у вакумском простору – унутрашњост сваке лампе је без ваздуха. Отуд лампе трају и више од шездесет година – данас су најскупље и најтраженије оне које су произведене четрдесетих годиан прошлог века у Сједињеним Америчким Државама! На једнако високој цени су оне произведене у Немачкој и Енглеској педесетих и шездесетих година прошлог века, а оне које су произвођене у фабрици ЕИ Ниш су реткост и одмах се разграбе! A шта тек рећи за руске лампе произведене по војном стандарду у бившем Совјетском Савезу. Данас фабрике које производе електронске лампе за комерцијалну употребу раде у Русији, у Словачкој Републици, и наравно у Кини у две две фабрике.

211 Shuguang

Једноставно говорећи електронска лампа је функционална целина чији се рад заснива на кретању електрона кроз вакуум под дејством електростатичког поља, свака лампа има унутар себе један крај који је – и други који је +. Посебним избором и обрадом материјала тај склоп се затвара у стаклену посуду и на једноставну промену улазног напона врши се вишеструко појачање.

Прва појачала су имала веома малу снагу од 1,5 Вати и захтевала су велики звучник и велики кабинет који је радио као резонантна кутија, касније су снаге повећаване на 3, 5, па на 8 или 9, односно на више од 25 Вати. Данашњи звучници су много мањих димензија, састављени су од нових вештачких материјала – снага која је потребна да га покрене мора да буде велика, отуд захтев за појачалом великих снага.

Данашња врхунска појачала на електронске лампе и даље имају исту снагу испод 10 Вати. Она потпуно равноправно могу да се носе са снагама од 150 Вати или 400 Вати које избацују појачала на транзисторе.

300B shuguang

Писали смо да је могуће и данас репродуковати оне снимке које су записане пре више од педесет година на црном винилу, али да додамо да се и стари снимци пребацују на новоштампани винил и продаја таквих записа расте паралелно са опадањем продаје компакт диска. Но, без обзира на опадање продаје невероватна количина тих дискова је и даље међу нама, па најраспрострањенији формат записа од 16Бита/44кКц поставља исто питање – како створити емоционални доживљај? Како даље са новим савременим фреквенцијама од 24/96? Ванредна прецизност ових записа је изгледа постигнута правим односом густине записа (24Бита) и фреквенције читања (96кХц)?  Да ли та додатна доза мекоће и топлине може на прави начин да освежи и обогати репродукцију ових записа?

Ах, многи ће рећи: ја толико волим музику да могу да је слушам и из конзерве! Да ли је стварно тако?

Да ли је свеједно какав уређај уносимо у наше собе да би за тренутке дочарали атмосферу снимања и извођења? Да ли вам понекад звук појачала „смета“ и раздражује вас више него што желите, чак и кад слушате омиљену музику? Да ли сте у стању да слушате омиљену или непознату музику више сати?

Чини ми се да је то једино могуће уз помоћ оваквих уређаја. Вишесатно слушање не замара и не смета, звук надражује наша чула таман толико колико треба за истински доживљај.

Они који купују појачала и уређаје где се обрада сигнала врши уз помоћ електронских лампи сматрају да није свеједно.

Kegon by Audio Note

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s