ABB


Allman Brothers Band nikada nisu svirali u Evropi, a daleko bilo u Jugoslaviji – bez obzira na tu činjenicu jedan snimak ih je uvrstio u istoriju popularne muzike 20.veka. Zbog čega su na ovom mestu, muzički materijal nije superiornog kvaliteta da bi bio izazov za pojačalo i zvučnike? Iz čisto sentimentalnih razloga! Objašnjenje sledi …

Allman Brothers Band

U martu 1971. godine svirali su desetine koncerata u pozorištu Fillmore East na Brodveju. Bilo je to zlatno vreme za takve svirke – više od kluba za desetinu ljudi, manje od stadiona za nekoliko hiljada. Koncerte je organizovao Bill Graham, smenjivali su se veoma poznati i manje poznati  muzičari tadašnjeg vremena, a medju njima i grupa koja je pre toga snimila samo dva albuma koji su bili na ceni ali se nisu sjajno prodavali. Ono što ih je izdvajalo iz gomile je bila kombinacija muzičara – dva brata Allman, jedan na organama, drugi na gitari, još jedan gitarista, jedan par, tj. dva  bubnjara, i basista. Atmosfera na koncertima je bila neverovatna – rezultat tih večeri je dvostruki LP album „Allman Brothers Band at Fillmore East“.

Producent snimanja i kasnijeg miksovanja je bio Tom Dowd – prvi je uspeo da dugačke kompozicije skrati i poveže tako da budu kompaktne za tadašnji format jedne strane ploče. Mnogo kasnije izdavan je originalni materijal u celini, mešani su koncerti ali ono što je Dowd uradio 1971. godine je majstorija za sebe.

Ploču sam kupio (mislim) na jesen 1974. godine u Beogradu, ispred prodavnice ploča na Obilićevom vencu – danas je tu kafić! Firma koja je držala tu prodavnicu se zvala Jugoslovenska knjiga, prostor mali ali veoma pametno iskorišćen. Prodavane su ploče klasične muzike i odabrana popularna muzika. Ali to mesto su koristili i ljubitelji vinila da se tu sakupljaju popodne i predveče i pričaju o svojim ukusima i svojim snovima – jedni su uspevali da te ploče kupe u inostranstvu, a drugi su ih želeli na gramofonu. Cena je bila znatna za mene – mislim 15.o00 ondašnjih dinara. Evo čuvenog lica LP ploče …

Allman Brothers Band at Fillmore East

Ploču sam slušao bezbroj puta i sedamdesetih i osamdesetih i devedesetih ali i u ovom veku … Slušao sam je na običnim i jeftinim gramofonima i sada na veoma kvalitetnim – uvek je uspevala da dočara zvuk koncerta i pozorišnog prostora. Mnoge ploče koje sam slušao sam prodao ili poklonio, ali te ploče se nikad neću odreći ili prodati.

Muzika koju su svirali je proistekla iz bluz tradicije, obradjivali su standarde na svoj način i pisali svoje pesme. Medju njima se ističu In Memory of Elisabeth Reed, Rambling Man, Whipping Post, i još mnogo drugih. Grupa je prošla kroz teško vreme nakon gubitka dva člana iste godine u mestu gde su živeli i snimali – Macon, Georgia, ali sa kraćim prekidima sviraju i danas.

Duane Allman

Imalo bi mnogo da se piše o karijeri koja traje do danas. Iako sviraju iste stvari kao i na početku imaju brojnu publiku koja ih prati. Oni koji su ostali na toj muzici dolaze na koncerte, kupuju bedževe, majice, ambleme, cd izdanja … Ako pogledate vebsajt www.allmusic.com videćete da prvih pet ploča nose veoma visoke ocene – dve imaju ****, a tri imaju *****. I danas svake godine sviraju niz koncerata u mestu Beacon Theatre.

Ima još sentimenata, naravno …

Ploče i omoti su imali miris papira, štampe i lepka kojim je omot izradjen. Neverovatno je da je omot zadržao taj miris i danas, posle 40 godina. Omot je izradjen od posebnog papira – spolja je bio čvrst lakiran papir koji se teško troši, a unutra je papir bio bogate teksture – prsti su osetili tu teksturu kad bi prešli preko papira.

Jednom prilikom pre više od 15 godina sam bio u poseti drugu koji je u to vreme prolazio kroz teži period života. Ne živi u Srbiji, pardon Jugoslaviji! Bila je zima i on je stanovao u jednoj kući u šumi pored grada. Bilo je hladno ali je ploča ABB at Fillmore East stajala uvek pored gramofona. Nije je puštao do trenutka kad je trebalo da krenem na aerodrom! Onda je pustio da svira, izašli smo i zatvorili vrata – iza nas je ostala pesma In memory of Elisabeth Reed – gitare su se nadigravale, bubnjevi dopunjavali i pratili melodiju … Da li je igla izgrebala kraj ploče toliko da više nije mogla da se koristi,  ne znam …

Ne vredi stavljati nikakve video snimke – neka ostane na zvučnom zapisu onako kako je bilo 1971. godine.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s