Rahmanjinov Sergej


Od prvog teksta napisanog na ovom blogu mislim da napišem skroman tekst o Sergeju Vasiljeviču Rahmanjinovu. Unazad neko vreme prikupljam stare i nove LP ploče i CD na kojima se nalazi zapisana njegova muzika. Život ovog umetnika je prošao kroz razdoblje velikih istorijskih lomova početka dvadesetog veka.

Umetnika je na putovanju zadesila velika Oktobarska revolucija i on od 1917. godine živi u inostranstvu, Amerika, Švajcarska. Putuje po svetu i živi od izvodjenja svoje muzike. Umro je u Americi i tamo je sahranjen.

Sergei Rachmaninov

Sergej Vasilijevič Rahmanjinov

Danas slušam Koncert br. 2 za klavir i orkestar u C molu, napisan pre 110 godina, na prelazu dva veka, u izvodjenju Čikaške Simfonije i Frica Rajnera – za klavirom Van Klajburn (već sam pisao u ranijem tekstu o Van Klajburnu i pominjao njegovo izvodjenje ovog koncerta) – vidi  Van Cliburn

Dakle pronašao sam ploču koju sam želeo da čujem – sem Klavirskog koncerta tu je Rapsodija na temu Paganinija, Op. 34, 18-ta varijacija i dva preludija u G molu, Op. 23 i C molu, Op. 3.

U tekstu o Van Klajburnu je prvi deo ovog koncerta, evo i drugog dela

Prevešću tekst koji se odštampan na poledjini ploče, on govori veoma mnogo o karakteru umetnika i njegovom životu.

Klavirski koncert br. 2

SergejRahmanjinov se našao na psihološkoj raskrsnici veoma rano u svom životu. Imao je samo 27godina, ali je tako duboko bio rastrešenog uma da nije mogao da komponuje. A kada kompozitor, dobro obrazovan i nadaren ne može da stvara onda mora da postoji razlog. U ovom slučaju  radilo se o jednom slučajnom promašaju.

Izašao je sa školovanja na Moskovskom konzervatoriju i odlučio napiše svojuprvu simfoniju. Prirodno je da je premijerno izvodjenje očekivao sa velikim željama – prethodni uspesi su došli sa manje od 10% napora. Ali na neki čudan način, simfonija je potpuno neslavno propala. Njegov osećaj sa melodiju koji je već ranije pokazao nije ovde prromašio – u pitanju je bila organizacija samog dela koju su kritičari proglasili slabom i kaznili ga veoma žestoko. U naduvanom tekstu novinari su preneli: Ako postoji konzervaatorijum u paklu, tu bi g. Rahmanjinov osvojio prvo mesto.

Ovakvi napadi su toliko rastresli umetnika sa dovoljno melanholičnim pogledima na svet da su ga doveli do nesanice. Nesanica, napeti odnosi u stanu gde je živeo sa rodbinom, frustracije da mora da gubi dragoceno vreme davajući časove klavira gomili netalentovanih učenika – sve je to dodatno pojačalo njegov slovenski melanholični duh do krajnosti. Osećao je da se guši. Nije mčogao da piše. Nije mogao da svira ni da govori.

Konačno su ga ubedili da poseti doktora Nikolaja Dala, koji je u to vreme eksperimentisao primenu jednostavne hinoze u lečenju mentalnih poremećaja. Svakog dana tokom nekoliko meseci od januara do aprila 1900. g. Rahmanjinov bi ulazi u zatamnjene ljubičastu sobu doktora Dala. Tihi, ravnomerni glas doktora Dala bi izlazile umirujuće rečenice: „Počećeš da pišeš … radićeš sa velikim umećem … muzika koju komponuješ će biti odlična … Dan za danom Rahmanjinov je sluša0 ove rečenice i pokušavao da upije inspirativne poruke.

Nakon nekog vremena je počeo da piše i ono što je stvorio je Klavirski koncert br. 2.

Prvo je napisao dva poslednja stava i svirao ih je na kraju godine sa velikim uspehom. Sledećeg proleća je dodao prvi stav. Koncert je odmah postao popularan širom sveta, koncertna publika ga je lako primila. Kao zahvalnost Rahmanjinov je ovaj koncert posvetio doktoru Dalu, a Dal je svirao violinu na nekoliko koncertnih izvodjenja.

Rapsodija na temu Paganini

Ovu temu je Rahmanjinov komponovao u mnogo srećnije vreme. 1934. godine Rahmanjinov je bio jedno od najpoznatijih imena klasične muzike u svetu. Izbegao je iz Rusije neposredno pred revoluciju 1917. godine, tamo je ostavio imovinu i novac, ali je izvukao ženu i dve ćerke. Bez prihoda i kontakata morao da je živi od sviranja na koncertima i duže vreme se bavio samo vežbom i izvodjenjem.

Šta jedan pijanista – kompozitor izvodi na svom repertoaru? Naravno, svoja dela. Pošto je već napisao koncerte za klavir, nastavio je da ih izvodi, snima i populariše ih. Tek 1934. godine za neko vreme je izbegao da piše još jedan koncert za klavir – njegov 4. koncert je primljen veoma tvrdo od strane kritike – ocenili su da je delo konzervativno!

Rahmanjinov je seo i napisao drugačiju vrstu kompozicije za klavir i orkestar – Rapsodiju za klavir i orkestar. Živeo je tog leta u jednoj udobnoj i idiličnoj vili u Švajarskoj, muzika je ispala bez napora, spontana, jednostavnost koja je plenila.

Delo je predstavljalo izbor varijacija na temu koju je napisao Nikolo Paganini, izražajni i beskrajno nadareni italijanski virtuoz na violini. Paganini je predvideo samo jednu violinu za izvodjenje. Rahmanjinov je uzeo 24 dela, sve ih smešao u celinu neobično živahnu i intrigantnu – menueti, gavoti, male fantazije, marševi i sve to kombinovao sa još jednom omiljenom temom – Dies irae iz katoličke mise za mrtve. Nije to bio čudan izbor uzimajući u obzir njegovu preokupiranost tragedijom tokom celog života.

Rezultat je bio nemerljiv uspeh. Publika je smatrala da je delo fascinantno, drugi pijanisti su voleli da ga sviraju, kritičari su smatrali da je delo majstora i original po sebi. Jedan od dokaza za majstorstvo u komponovanju je varijacija br. 18, koju je Rahmanjinov preuzeo temu, u potpunosti je izvrnuo naopako, i stvorio ljubavnu pesmu koja se pamti.

Od Rahmanjinova su tražili da svira Rapsodiju svugde i na svakom mestu, baš kao ranije i Drugi koncert za klavir.

Claiar W. Van Ausdall

(prevedeno sa poledjine ploče Rachmaninoff – Van Cliburn, Reiner, Chicago Symphony, Ormandy, Philadelphia Orchestra. RCA Red Seal, LSC 500 Stereo, Distributed by Radio Corporation of New Zealand Ltd.)

One thought on “Rahmanjinov Sergej

  1. Фантазија мисли може бити сазнање на разне начине,
    Рахмањинов је чак у седамнаест својих дела иако православац цитирао чувену секвенцу „dies ire“ судњи дан или дан гнева из посмртне мисе католичке цркве_
    Шта нас очекује….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s