Audio pakao – 1.


Audio pakao, šta je to? Može li se prevesti i kao zvučni pakao, ili kao pakao zvuka? (u originalu je Audio Hell)

Tekst Pitera Kvortrupa (Peter Qvortrup) prenosimo u nekoliko delova – original se nalazi na veb stranicama firme Audio Note.

Deo 1.

Da li ste na putu za „Audio pakao“?

Mi audiofili stalno pokušavamo da izoštrimo naše veštine u proceni audio komponenti. Ali ponekad sam metod koji koristimo može da dovede do potpuno obrnutog efekta od onog koji želimo: dosada ili frustracija sistemom koji posedujemo ponekad čak i pre nego što smo ga otplatili – drugim rečima vodi nas u „Audio pakao“. Probajte da uz pomoć ovog kratkog kviza odredite da li ste putovali tim putem.

  1. Da li pokušavate da trenutno izvršite upoređenje (A prema B) kratkih segmenata muzike da biste poboljšali svoje pamćenje?
  2. Da li na svako slušanje sa sobom nosite isti paket “test” snimaka u pokušaju da sredite određene sposobnosti uređaja i da sprečite bilo kakvu dezorijentaciju ili konfuziju do koje može doći ako koristite muziku koju ne poznajete?
  3. Da li izbegavate da koristite muziku koju posebno volite da biste se na taj način u potpunosti usmerili ka objektivnoj analizi a ne da se prepustite ili da vas ometu muzička zadovoljstva i strast?
  4. Da li verujete da je prava funkcija audio sistema da nanovo stvori muziku i da ste u mogućnosti da ocenite audio snimak samo ako imate veoma široko znanje kako muzika izgleda uživo?
  5. Da li verujete da ako vaša procena obuhvata i stvari kao što su frekventni opseg, odnos signal/šum, veličina i dubina pozornice, odvajanje instrumenata i ravnoteža, gustoća i tekstualna čistoća, onda bilo koja druga čisto muzička činjenica će već sama doći na svoje?
  6. Da li mislite da su neki zvučnici više za rok, drugi više za klasičnu muziku ili neki drugi za intimni džez? Kako objašnjavate ovaj fenomen? Da li je ovo više ili manje neizbežno?
  7. Ako se upitate: „Šta bi trebalo da bude ispravna referenca, živa muzika ili snimljeni materijal?“ da li je vaš zaključak jedno ili drugo? Da li ste u potpunosti zadovoljni tim odgovorom?

Ako ste bar na tri pitanja odgovorili sa „DA“, onda možete da budete zadovoljni saznanjem da ste kao i većina audiofila u vozu za AUDIO PAKAO. Ako ste na skoro sva pitanja odgovorili sa „DA“ nema vam spasa! Ali zato smo mi tu da vam pomognemo jer, uvek ima nade. Ako ste sa DA odgovorili na pitanje broj 3, verovatno vam je potrebna pomoć isterivača audio đavola, jer ako uloga vašeg sistema za reprodukciju muzike nije da vas emotivno uvuče, onda je pitanje zbog čega uopšte kupujete? Pre nego što detaljnije i kritičkije pogledamo šta nam vaši odgovori na ovaj kviz daju, možda bi bilo korisno da predjemo preko nekoliko poslednjih godina da bismo shvatili kako smo upali u ovaj sos.

Kratka istorija

Kako je audio industrija počela da izlazi iz svog detinjstva tokom pedesetih godina prošlog veka ii počela da se kreće ka komercijalnom u šezdesetim, tako je usvojena procedura procene i ispitivanja koja je na svom početku pokušala da spari izmerenu superiornost tehnologije u razvoju i bolji kvalitet zvuka. Izgledalo je da je stvorena zavera štampe i kompanija koje proizvode audio opremu na tezi da tehničko savršenstvo – koje se može izmeriti i pokazati odredjenim spiskom rezultata za koje je predpostavljeno da su važni ali I tačno dobijeni – vodi u zvučnu perfekciju. Ova teza je imala tu prednost da su pobednici u ovoj trci rezultata mogli lako da se odrede postojanjem takvih merenja. Takav „dokaz“ je omogućio da mnoge opipljive marketing strategije koje su opstale do danas uprkos dokazima koje nam daju naše uši da nije tako čak ni u običnim slušanjima. Već sredinom sedamdesetih razvoj ove teze je dospeo do tačke gde su dalja tehnička poboljšanja bila praktično nemoguća. Trka za smanjenjem distorzije, bržim vremenom čitanja, boljim damping faktorom, širim opsegom i još većom snagom su se sukobili medjusobno i zaustavili celu stvar.

Negde na ovoj tački jedan broj manjih časopisa je napustio tezu merljivih rezultata (vrsta tehničke perfekcije) u korist mnogo subjektivnijeg pristupa u kome se slušanje muzike i izbor komponenti smatralo za korisniju alatku, a predpostavka „žive“ muzike je bio najviše ocenjivani kriterijum.

Urednici ovih „podzemnih“ časopisa su smatrali da je merenje nevažno i čak štetno za proces procenjivanja, primećujući da su audio komponente koje imaju iste vrednosti u merenju mogu da zvuče potpuno različito. Rezultat ovog pristupa je bio da je metod procene postao još komplikovaniji, saradnici magazina su provodili sate i sate uporedjujući različite komponente da bi odlučili koja ima najbolji zvuk. Iz ove priče je proizašlo „Zlatno uvo“ kome su potrošači verovali svim svojim parama. Svakog meseca novi proizvod bi se pojavio koji je bio uzdizan kao „najbolji zvuk“ i često se dešavalo da su mišljenja različitih časopisa bila potpuno različita. Potrošači bi onda mogli da veruju ekspertu koga su odabrali i kome su verovali, ili su mogli da budu veoma zbunjeni, ili pak da potpuno dignu ruke i vrate se jasnijim kriterijumima merenja.

Već sredinom osamdesetih ova vrteška je dostigla takvo ubrzanje dospeli do tačke kad su sve svoje napore usmerili na zavodljive oglasne poruke i slike, ili na ono što se zove haj-tek (hi-tech) kozmetika. Na drugi način je bilo teško preživeti. Pravilo je bilo da ako komponente i slika oglasa izgledaju skupo onda i uredjaj mora da zvuči dobro. Ovde ne treba zaboraviti udar koji je audio industrija skupo platila – prelazak sa analognog na digitalni zvuk. To je dovodilo i do neverovatno pretencioznih definicija kao zvučnik i pojačalo „spremni za digital“, kao kampanja da se nanovo odredi definicija i iskustvo reči „dinamika“ i koja je skoro i uspela.

Koliko se nama čini nije bilo dovoljno čvrste kritike koja bi se bavila metodologijom procenjivanja koja je bila dugo u upotrebi, tj. kritika metoda koji je doprineo da se povremeno nadjemo u „audio paklu“. Ni jedan od trenutnih metoda koji se danas koriste – merenje i karakteristike, test zatvorenih očiju, dvostruki test zatvorenih očiju, faktor prevare ili uporedjenje sa „stvarnom“ muzikom nije prevladao. Nije bilo ni ozbiljne alternative koja bi se ponudila i koja bi jasno predstavila jasnu, uređenu i razumnu metodologiju zaključivanja kojom bismo mogli da procenjujemo naše komponente i sistem za reprodukciju. A to je upravo ono što mi predlažemo u ovom tekstu.

Smatramo da je osnovni razlog zbog čega je veliki broj kupaca u „audio paklu“ (ili je na putu za njega) je taj da su zbunjeni oko činjenice šta bi trebalo da bude predmet njihovog audio sistema, pa prema tome usvajaju metod za procenu audio komponenti koji se često postaje kontraproduktivan. Ako smatrate da je cilj postojanja vašeg audio sistema da vas emotivno, psihološki i intelektualno obuhvati i uvuče u muzičko izvodjenje, onda mi predlažemo sledeći opis za razlog postojanja:

Savršeni audio sistem treba da nanovo stvori tačan akustički odgovor snimljenog dela.

Ako je tako onda bi bilo veoma korisno da imamo jasno znanje o tome šta je tačno upisano na naše snimke. Nažalost tako nešto nije moguće. Ovo napomena izgleda da je rečena usput ali na njenoj istinitosti je zasnovan naš argument – zbog toga i tražimo vašu najveću pažnju. Čak i da smo bili prisutni na svakom snimanju ne bismo imali način da rastumačimo električne informacije koje ulaze preko mikrofona na master traku – a još manje u CD ili LP koji se nakon toga prave od nje – i pretvaraju se u slušno iskustvo na osnovu koga bismo mogli da procenimo jedan audio sistem. Čak i da smo bili prisutni kad je snimak preslušavan kroz monitor sistem inžinjera za zvuk (ovde čitaj „predpostavljeni reference”) ne bismo mogli da prenesemo to iskustvo za uporedjenje bilo kog sistema. Čak i kad bismo mogli da zadržimo utisak tog iskustva u svom umu i sećanje za okolnosti slušanja, to znanje bi u suštini bilo potpuno nevažno u određivanju sistema ili komponenti sistema iz prostog razloga što možda i monitor sistem nije bio precizan. Ali ako je ovo istina, na koji način možemo da tačno procenimo relativnu tačnost bilo kog sistema za reprodukciju ili bilo koje komponente.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s