Money Jungle


Нешто је постојало и пре него смо га упознали. Нешто је постојало на винилу а ми смо га откривали преко цд-а.

Такав је случај са плочом „Џунгла од новца“ – Money Jungle. Свирали су Чарли Мингус – Charlie Mingus на акустичном басу (контрабас) , Дјук Елингтон – Duke Ellington на клавиру и Макс Роуч – Max Roach на бубњевима. Плоча је изашла на етикети Блу Ноте далеке 1962. године. Мали дечко одрастао на Новом Београду није знао да постоји таква музика.

Много касније, Чарли Мингус је ушао прво на ЦД плејер и појачало. Звук са 8-битног читача и Сони рисивера је само на одређеним местима у соби дочаравао шта бас хоће да каже, како нежно бубњар остварује контакт са површином бубња и чинела.

А сасвим скоро сам преслушавао исти цд на уређајима Аудио Ноте. Каква промена, каква природност ударца у жицу баса и дубина простора, тихи коментари музичара, сасвим посебно свирање Макса Роуча …

И онда јуче пронађем текст-колумну Душана Петровића о овој плочи. Овде ћу пренети само први део текста … остало прочитајте сами … Необично искрен и предан текст – лични доживљај прве класе!

Извор:http://www.jazzin.rs/post/Money-Jungle-%281%29.aspx

Prvi čin

Moj 14-ti rođendan, dolaze drugari, pokloni se još uvek pomalo kolebaju između dečijih i ozbiljno tinejdžerskih, uglavnom već pretežu na ovu drugu stranu, mada tu i tamo sevne poneka društvena igra ili detinjasti gedžet (npr. vampirsko zubalo)… uglavnom su to knjige i, češće, ploče… Ploče! Već nekoliko prethodnih godina nešto oko čega se vrti skoro sva moja pažnja, osim onog njenog dela koji je već posvećen sviranju (tada bas gitare u bendu i horne u školi). Slušaju se Beatles, a preko njih se viri u Pink Floyd, Led Zeppelin, Black Sabbath, Yes, Deep Purple, mada pre i posle svega – dragi, raspevani, magični, psihodelično-optimistični Beatles…mani džangl

Igor Gostuški, prijatelj još od pretškolskih dana, dolazi sa LP-jem pod miškom  i ulazeći pruža mi ga bez komentara. Krem kvadrat umotan je u celofan, sa manjom, kvadratnom crno-belom fotografijom po sredini na kojoj su tri crna muzičara – jedan ima šešir i podočnjake, sedi za klavirom i gleda negde između klavijature i nota koje stoje na klaviru, drugi je nagnut desno od njega i pažljivo prati to što radi prvi. Pored toga što ima vrlo neobičnu košulju, fotografija ničim drugim zapravo i ne pokazuje da je on muzičar…a u dubini velike sobe u kojoj su snimljeni, u klinču sa kontrabasom, u prvu dvojicu ili barem u njihovom pravcu gleda bucmasti bradonja opakog, skoncentrisanog pogleda, u majici i sa tregerima. U prvom planu su nekakve sprave koje prepoznajem kao “najverovatnije mikrofone”. Iznad svega toga lepim jednostavnim slovima piše “MONEY JUNGLE” i još nekakva imena, jedno manjim slovima ispod naslova, a dva podjednakim, još malo manjim od prvog imena ispod njega. Pomalo (u sebi) razočaran zahvaljujem Igoru i odlažem LP sa drugim poklonima, ali ta fotografija, ta magična fotografija tri crnca skoncentrisana nad nečim očigledno važnim i zahtevnim, teškim i obuzimajućim, nikada me nije napustila. Magični trenutak iz dalekog NYC-ja, iz davnog septembra 1962. urezan u moj mladi radoznali mozak da se nikada ne izbriše.

Nekoliko puta sam tog leta ploču prevrnuo po rukama, ali s obzirom da je bila umotana u celofan, mrzelo me je da je otvaram. “Sigurno nije stigao ništa da mi kupi, pa je zdipio iz ćaletovog fundusa”, sećam se da sam pomislio jednog od tih puta i odložio otvaranje za neki drugi trenutak u budućnosti (pokojni Dragutin, Igorov otac, bio je veliki džez poznavalac, kritičar, i tih godina u bordu Beogradskog džez festivala). Ali fotografiju sam uvek pažljivo zagledao. Nije me ostavljala ravnodušnim atmosfera potpune koncentracije ta tri čoveka koji muziciraju u velikoj sobi s mikrofonima… Naročito mi nije dao mira kontrabas – to bi trebalo da je kao moja bas gitara, samo malo veće, akustično i bez pragova… toga se nisam bojao jer sam već bio završio nižu muzičku školu za violinu. Hm, trebalo bi probati nekad…

One thought on “Money Jungle

  1. Године 60-те,70-те,80-те
    Сјајно,онда су дошле 90-те и све се изгубило,
    Надам се да ће ентузијасти доброг контрабаса наставити да откривају и враћају старе добре вредне
    ситнице које чине живот….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s