Аудио пакао – филозофија репродукције Аудио Ноте


Да би на најјаснији начин објаснио и изложио своју филозофију слушања музичког материјала, г. Петер Квортруп, власник и директор фирме Аудио Ноте, Велика Британија је сковао термин „Аудиофилски пакао“.

Целокупни текст је изложен на веб странама званичног сајта Аудио Ноте  http://www.audionote.co.uk/articles/art_audio_hell.shtml

А ово је текст који је уводни део у облику квиза са неколико питања:

Da li ste na putu za „Audio pakao“?

Mi audiofili stalno pokušavamo da izoštrimo naše veštine u proceni audio komponenti. Ali ponekad sam metod koji koristimo može da dovede do potpuno obrnutog efekta od onog koji želimo: dosada ili frustracija sistemom koji posedujemo ponekad čak i pre nego što smo ga otplatili – drugim rečima vodi nas u „Audio pakao“. Probajte da uz pomoć ovog kratkog kviza odredite da li ste putovali tim putem.

  1. Da li pokušavate da trenutno izvršite upoređenje (A prema B) kratkih segmenata muzike da biste poboljšali svoje pamćenje?
  2. Da li na svako slušanje sa sobom nosite isti paket “test” snimaka u pokušaju da sredite određene sposobnosti uređaja i da sprečite bilo kakvu dezorijentaciju ili konfuziju do koje može doći ako koristite muziku koju ne poznajete?
  3. Da li izbegavate da koristite muziku koju posebno volite da biste se na taj način u potpunosti usmerili ka objektivnoj analizi a ne da se prepustite ili da vas ometu muzička zadovoljstva i strast?
  4. Da li verujete da je prava funkcija audio sistema da nanovo stvori muziku i da ste u mogućnosti da ocenite audio snimak samo ako imate veoma široko znanje kako muzika izgleda uživo?
  5. Da li verujete da ako vaša procena obuhvata i stvari kao što su frekventni opseg, odnos signal/šum, veličina i dubina pozornice, odvajanje instrumenata i ravnoteža, gustoća i tekstualna čistoća, onda bilo koja druga čisto muzička činjenica će već sama doći na svoje?
  6. Da li mislite da su neki zvučnici više za rok, drugi više za klasičnu muziku ili neki drugi za intimni džez? Kako objašnjavate ovaj fenomen? Da li je ovo više ili manje neizbežno?
  7. Ako se upitate: „Šta bi trebalo da bude ispravna referenca, živa muzika ili snimljeni materijal?“ da li je vaš zaključak jedno ili drugo? Da li ste u potpunosti zadovoljni tim odgovorom?

Ako ste bar na tri pitanja odgovorili sa „DA“, onda možete da budete zadovoljni saznanjem da ste kao i većina audiofila u vozu za AUDIO PAKAO. Ako ste na skoro sva pitanja odgovorili sa „DA“ nema vam spasa! Ali zato smo mi tu da vam pomognemo jer, uvek ima nade. Ako ste sa DA odgovorili na pitanje broj 3, verovatno vam je potrebna pomoć isterivača audio đavola, jer ako uloga vašeg sistema za reprodukciju muzike nije da vas emotivno uvuče, onda je pitanje zbog čega uopšte kupujete? Pre nego što detaljnije i kritičkije pogledamo šta nam vaši odgovori na ovaj kviz daju, možda bi bilo korisno da predjemo preko nekoliko poslednjih godina da bismo shvatili kako smo upali u ovaj sos.

Шта предлаже Аудио Ноте?

Metod koji predlažemo – Uporedjenje na osnovu kontrasta

Kad isprobavamo dva sistema za reprodukciju na stari način naše šanse da izaberemo tačniji su 50%. Sa druge strane testiranje pojedinačnih komponenti će hteli ne hteli testirati kompletan sistem. Zbog toga svi pokušaji da se izabere što tačnija komponenta su određeni verovatnoćom da ćemo u istom stepenu biti nesigurni u tačnost svih delova sistema ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što su I oni izabrani metodom koja je sastavljena iz predrasuda. Kako možemo da budemo sigurni da, ako smo na taj način izabrali komponentu, njeno prisustvo u celom sistemu nas neće zavesti u proceni drugih komponenti u lancu za reprodukciju?

Jedini način da odredimo koji sistem ili koja komponenta je tačnija je da potpuno okrenemo ceo test. Umesto da uporedjujemo samo izabrane snimke – za koje dakle mislimo da su najbolje – na dva sistema da bismo odredili koji sistem se podudara sa našim trenutnim osećanjem o načinu na koji muzika treba da se čuje, predlažemo da se pusti veći broj snimaka potpuno različitih stilova i tehnika snimanja na dva različita sistema da bi se čulo koji sistem otkriva više razlika u snimku. Ovo je tehnika gde svako može da upotrebi svoje uši, ali ona zahteva da se odreknemo neke od omiljenih tehnika i predrasuda.

Da pojasnimo još bliže, sve bi trebalo da bude ovako: poredjajte dvadesetak snimaka različite vrste muzike – pop-glas, orkestar, džez, kamerna muzika, folk, rok, opera, klavirska – sve u svemu muzika koju volite ali gde ne poznajete snimke. Veoma je važno da izbegnete vaše “omiljene test” ploče u očekivanju da vam one kažu nešto o nekom delu snimka, jer na taj način taj izbor će samo poslužiti da potvrdi ili opovrgne vaše očekivanje koje se zasniva na prethodnim “izvođenjima” koja ste čuli na drugim sistemima ili komponentama – o tome više kasnije! Prvo probajte sa jednim sistemom a potom sa drugim, odsvirajte sve u jednom sedenju. Dva sistema mogu da budu potpuno različita ili da imaju samo neke delove različite – kablove, pojačalo, zvučnike.

Tačniji je onaj sistem koji prikazuje više razlika – veći kontrast između različitih predmeta slušanja.

Da predložimo pojednostavljeni primer – zamislite da slušate glas Al Jolsona i Filadelfijski orkestar da izvodi Betovena na gramofonu na navijanje iz 1940. godine. Ono što ćete čuti će biti više slično, nego ako biste te ploče pustili na prosečnom savremenom audio sistemu. Tačno? Ono što dakle ovde tražimo je sistem za reprodukciju koji će više izraziti te razlike. Neki snimci orkestarske muzike će posedovati mnogo širu zvučnu sliku nego što zvučnici mogu da iskažu, neki drugi teže da budu više izmedju zvučnika, neki su takvi da više izražavaju pojedinačne instrumente u prostoru, neki ih prikazuju kao grupu koja se sluša sa balkona, neki kao da se sve dešava duboko u orkestru a neki drugi više ističu prednji deo orkestra. Neki nas ispunjavaju jakim bubnjem veoma izražene snage, drugi jedva da razlikuju timpane od bas bubnja. U odnosu na naš process procenjivanja nema nikakve veze ako ove razlike proizilaze iz načina izvodjenja ili tehnike snimanja i proizvodnje, ili su u potpunosti pogrešno zabeležili ceo dogadjaj. Zbog toga kad upoređujemo dva modela zvučnika bila bi velika greška ako bismo zaključili da je onaj koji uvek stvara ogromnu zvučnu sliku čak iza granica zvučnika tačniji, ali ako pogledamo sve druge utiske koje dobijemo od snimka do snimka on može da mnogo vernije da prikaže izvođenje.

Neki glasovi u pop pesmama su izrazito oštri, neki su suvi, neki su deo teksture svih instrumenata, neki nas obuhvataju tako da ostavljaju instrumente i glasove sa strane i duboko u pozadinu. Neki su metalni, neki promukli, neki topli. Ako primenjujemo “upoređenje na osnovu referentnog snimka” pozitivno će odgovoriti na takav sistem za reprodukciju zajedno sa takvim “referentnim snimkom” jer ostvaruje unapred stvorenu predrasudu o tome na koji način je taj glas iskazan i kako zvuči u odnosu na instrumente prema takvim parametrima kao što su relativna veličina, oblik, nivo, težina, definicija, itd … Tokom vremena sve više zapadamo da više volimo određeno izvođenje pop-glasa, ili orkestarski balans, ili rok tvrdoću, ili intimnost džeza ili udaraljke klavira – koliko još ima takvih definicija, i da zatim poričemo tačnost kad se susretnemo sa nekim drugim snimcima.

Na kraju se utopimo u ovu grešku ističući ove snimke na nivo REFERENTNOG snimka, onda od svakog sledećeg sistema tražimo ovaj “tačnu” prezentaciju. Ako nje nema onda taj sistem otpisujemo kao netačan. Ovde postoji problem da zbog toga što niti snimak niti sistem za reprodukciju nisu tačni za upoređenje, očekivanja da će se kasniji sistemi uklopiti su veoma opasna. U stvari ako su izvođenja na dva sistema skoro slična, onda bi oni po definiciji morali biti netačni jednostavno zbog toga što ne ni slučajno ni namerno ne postoje dva identična snimka. I dok sa druge strane ima drugih važnih kriterijuma koja bi svaki sistem koji teži da bude zadovoljavajući morao da ima – nedostatak dosade je jedan od najvažnijih – malo od toga smo do sada izložili.

Ако желите целокупан текст на српском језику, молим пишите да вам пошаљем.

One thought on “Аудио пакао – филозофија репродукције Аудио Ноте

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s